Iliti: Zašto Srbija mora da propadne?
Zato što:

1. Srbi nemaju svest o tome ko su (bili) i samim tim, ni kako bi voleli da se razvijaju u budućnosti. Srbi nisu informisani dovoljno ili ne na pravi način o svom nacionalnom identitetu (pod tim podrazumevam više stvari, a dve najvažnije su: istorija i jezik). Oni, ili bludniče u osećanju nad-nacionalizma (destruktivan, pa i autodestruktivan patriotizam) ili prihvataju teoriju da smo mi mali i beznačajni u svetskom poretku. Ni jedno ni drugo ne ''piju vodu''.

2. Na jedno radno mesto dolazi nekoliko hiljada nezaposlenih.

3. Za novo radno mesto raspiše se konkurs, a odluka o onom ko dobija posao, donosi se mnogo ranije.

4. Svako ko ne zna šta će sa sobom, upiše Prava. (Odavde izdvajam studente Prava koji su taj fakultet upisali sa vizijom, a i neverovatnim talentom. Pre svega, moju najslađu drugaricu Radmilu Milenković. :))

5. Profesori univerziteta na to mesto dolaze, bez toga da se prethodno ispita podromno njihovo psihičko stanje, stabilnost, sklonosti, sposobnosti,... Veliki broj njih pokazuje sklonost ka finansijskoj komunikaciji sa studentima. Postoji utvrđen biznis, gde neki ''menadžeri'' zastupaju profesore i prosleđuju im novac od studenata. No, studente i ne treba ovo da tangira, sve dok ne naiđu na problem da ispit ne mogu da polože, ako ne plate...

6. Student(kinja) Srpskog jezika piše godinu 1903 bez tačke!

7. Student(kinja) - druga Srpskog jezika kaže da ne treba da učimo ijekavicu, jer ona ''nije srpski jezik''... Prvo, ijekavica se ne bi mogla nazvati jezikom, drugo, i da jeste, reći da ''nije srpska ijekavica'' je u najmanju ruku jezivo.

8. Žena koja radi u Studentskoj službi N.N. fakulteta na posao dolazi u pola 12, umesto u 10h, besna što je ispred šaltera čeka gomila studenata.

9. Moje iskustvo od pre nekoliko dana: žena na šalteru Pošte, na moju MOLBU da mi zalepi kovertu selotejpom, odgovara mi: ''Šta ti zamišljaš, ja da ti lepim, idi kupi selotejp, pa lepi!''

10. Perač šoferšajbni na raskrsnici me opsovao što sam mu dala samo četiri dinara :) (uz to sam mu jasno, ali izgleda nežno, rekla da mi ne briše).

11. OVO JE TREBALO DA IDE POD BROJEM 2:
U GRADU NE POSTOJI MESTO GDE BI MOGLI SAMO NEPUŠAČI DA IZLAZE!
Taj zakon o zabrani pušenja, izgleda, kod nas neće ni da dođe.
Juče drugarica kaže da bi zabrana pušenja u zatvorenim prostorima izazvala veliku nervozu kod zavisnika. To jeste i istina, ali verovatno da taj zakon može da se izvede tako da budu i ''vuci siti, i ovce na broju'': ili da pušači izlaze napolje da puše (što bi bilo njima maltretiranje), ili da postoje posebne prostorije za pušače, ili specijalizovana mesta za njih...
Jer, i nepušači postaju nervozni od količine dima koji su primorani da udišu.
Ovde nam, takođe, nedostaje tolerancija i obazrivost.

12. Nemamo dovoljan broj kanti za smeće u gradu.
Ja, lično, nekad natrpam torbu otpacima, jer ne vidim kantu u blizini...

13. Mnogi zidovi po gradu su išarani, ne razumem poentu. Mislim da za umetnike, egzibicioniste i ekscentrike treba odrediti zid dozvoljen da se izražavaju, kreativno ili iz pukog vandalizma.

14. Kazna zbog nestavljanja pojasa iznosi hiljadu dinara (iako su baš zbog stavljenog sigurnosnog pojasa neki ljudi poginuli, jer nisu mogli da ''izlete'' iz auta; to je pokazatelj da nije pojas uvek ''sigurnosan''), a po mom mišljenju je teži prekršaj nedavanje (ž)migavca, pojava koja me dovodi do ludila.

15. Na deonici autoputa dozvoljena brzina se kreće od 50 do 60km/h, iako na toj deonici postoje (gle čuda!) vrlo dobro urađeni trotoari (nisam videla nijednom pešaka koji se van njih kretao)...

16. Pešaci u gradu hodaju ulicama, automobili se voze trotoarima.

17. Devojčice u srednjim školama imaju slobodu - javnog svlačenja.

18. Kafići su danonoćno puni ''turista''... :) Čuh priču gde je jednoj devojci neki momak iz inostranstva, kada je došao u Niš, rekao da je Niš pun stranaca (kada je video koliki broj ljudi slobodno sedi). Ovome bih dala i ''plus'', pošto volim kada je živ grad, jedino me žalosti podatak da mnogi od tih ljudi imaju svoje ''biznise'' i, eto (gle čuda!) opet dovoljno vremena da sede u kafićima i piju... nes, kiselu vodu, kafu, kiselu vodu, nes, kiselu vodu, kafu, kiselu vodu,... a mnogi nemaju nikakav posao, niti mogu da ga nađu...

19. Što se tačke 18 tiče, možemo reći - ljudi su se snašli, jer u Srbiji vlada borba za opstanak. Ne znam samo kako definisati taj broj doktora nauka koji prodaju na buvljacima gaće i delove za slavine.

20. Ko su idoli omladine? Ko je njihov moto? ''Živi brzo, zarađuj lako''?

Itd...

Ovo su neki od razloga zašto Srbija mora da propadne. I to je možda najbolje, srušiti jedan sistem i početi ispočetka, nego prepravljati iskrivljene stvari...

Ako vi imate svoje razloge, dodajte... (Nisam htela da pišem o opoziciji grad-selo, koja je u Srbiji naglašena, o centralizaciji, koja je u Srbiji nepodnošljiva, o čuvanju prirode, koje u Srbiji ne postoji...)

21...

:)

Koncert se završio i ja sam se našao za pultom gde su se prodavale majice, CD-ovi i ostali materijal. Ja uzeh majicu sa Punkgasm omotom za uspomenu. Malo sam se pokajao jer izgleda baš metalski a to sam tek shvatio kada sam došao kući.

 

Pitao sam dvojicu italijana za BUS i prevoz a oni kažu nema vajde bolje da mi pozovu taxi. I tako su mi pomogli. Taxista je stigao za 5 minuta, naravno pojma nema engleski i ja sa mojim skromnim italijanskim rekoh ulicu i broj. Klimuo je glavom i krećemo. Pitao me je odakle sam, čime se bavima ja sam mu nekako na italijanskom objašnjavao. On mi se smešio i klimao glavom glavno da je skontao. Pita kako je u Srbiji "posle rata" a ja mu objašnjavam da je rat bio pre 10 godina. Dok prolazimo pored Torinskog muzeja automobila (koji je na žalost pod rekonstrukcijom) taksista je počeo da se dere pokazujući rukom prema trotoaru "senjoritaaaa aaaa!". Skontao sam da je video par kurvi i da me je drugarski pitao da povezemo neku. Ja se nasmejah iskreno od njegove razdraganosti a on je samo brbljao neartikulisano što sam nedvosmisleno shvatao kao "jaoo mama mia šta bi joj radio...!"

 

I tako stigosmo do kampa ali moj taxi driver nastavi dalje. Ja reko' "pa stanite ovde" ali on kaže "ne,  pa tu je zabranjeno". Nigde žive duše ali jebi ga, poštuje čovek zakon. I tako ja zbog evropskog reda i poštenja platim taxi još 2,5 € više, taman dok se on okrenuo i došao opet do centra okolo. Ukupan račun 22,5€ ... a vi sad saberite pa vidite kolko me je koštao jedan običan odlazak na koncert u klubu večeras. Neću se ja tako lako provoditi ovde.